Pisma mome djetetu

Promijenite boju pozadine po volji! Pomjerite mis:
Zelena / Narandja / Plava / Bijela / Original

19.12.2005.

Bolnicar

Dragi moj Juniore,

polako, ali neumitno, zima je prosla. Ja sam bio ziv, a dejstva na Stupu su jenjavala. Bilo je jos 2,3 dobre marisane, u kojima smo popusili - kao i uvijek.

Ja sam pokusavao da nekekao skontam da olaksam sebi zivot. Postojala su samo dva nacina: zdusiti iz Sarajeva ili se rijesiti vojne obaveze. O ovome prvom nije bilo teorije - tada! Na ovome drugom sam mogao raditi. Dobio sam neki papir: ograniceno sposoban za nocno nisanjenje. Dobro, necu biti snajperista, a i nisam. Sta sada?

Privremeno rijesenje na ta moja pitanja da je doktor mog bataljona, koji me je jednog dana pozvao na razgovor. Eto, kao ja se istakao u spasavanju ranjenika za vrijeme ofanzive na Azice (a sta da radim, necu ih ostaviti da crknu?), bili ja na kurs saniteta, pa da postanem bolnicar? Bi!!!

I tako, iducih mjesec dana sam 4 sata dnevno isao na kurs za bolnicare. Nezgodna situacija je sto u ratu imas i previse prakticne obuke, ali se srecom sva desavala u ambulanti a ne na liniji. Svasta sam se nagledao (ambulanta je odmah do linije, tako da su dovodili svjeze ranjene, a i one druge). Moje je bilo da znam hitne intervencije, zamotavanje i imobilizaciju, zaustavljanje krvarenja i ozivljavanje, ostalo me se nije ticalo. Da, i da ponekad, kad sam u pripremi - dajem injekcije - to je zabavno, samo ne smijes pogoditi u ishijadikus - - - ko ga jebe, nek' kuka, nece mu nista biti...

Nije to bio los period. U ta doba brigada je promijenila komandanta, stvari su se sredile, nije bilo incidenata tipa onaj kojem sam prisustvovao a koji je postao legenda:

Zavrsila dejstva. Mi zaustavili ofanzivu, niko nece ulaziti u grad sa ove strane. Dolaze General Armije i Predsjednik drzave da im se da raport. Noc!!! Meni reklo da se vrtim u blizini, ako nesto zapuca, da mogu pruziti pomoc (e, sto bi im pomogao). Komandant brigade pokazuje u pravcu Azica i objasnjava odakle su oni navirali, gdje smo se mi branili, itd, itd. U po frke, iz mraka se pojavljuje neka silueta, pogrbljena i jako cudnog oblika. Ide pravo iz pravca gdje je neprijatelj, nas transe uopste ne prolazi ni blizu te lokacije, nidze veze!!! Oni zajebani - "zaboravio sam im ime" sto su cuvali predsjednistvo vade skorpione, komandant daje znak da je sve u redu. Prilika se pretvara u hairliju sa TV-om na ledjima. Odradio je neku zaboravljenu kucu. Komandant se snalazi - aaaa, ovo je TV za stab, da ljudi budu informisani ....

Tako, postao sam bolnicar inzinjerijskog bataljona ...

19.12.2005.

Srednji vijek

Dragi moj Juniore,

naravno, u periodu o kojem sam prethodno govorio, nisam svo vrijeme bio na frontu. Pola-pola, recimo. Kod kuce je bilo milion obaveza da se uradi u prekratkom danu. Donijeti vode, cekati u jebenim redovima satima, na zimi. Onda, pokusati doci do ogrijeva!!! To je bio tezak zadatak. U okolini nema neke sume, pa da samo krenes i nasjeces. Moralo se snalaziti na bilo koji nacin.

To je bila tek prva ratna zima, pa smo jos imali i neke love da od Sandzaklija kupimo drva. Sem toga, nije sve u okolini jos bilo opustoseno. Jos smo rastavljali vagone na pruzi, iznad onoga sto je sada Merkator (tada je tu bila Adra). Pokusavali smo skidati i zeljeznicke pragove, ali to je bilo jako tesko, a malo bi dobili ogrijeva sa obzirom na ulozeni trud.

Do tada su svi prozori bili po dva puta razbijeni eksplozijama, pa smo se u kuci smrzavali odijeljeni od cice zime samo UNHCR-ovim najlonima. Tzv. - armirani najloni. Bilo je nemoguce navuci toliko drva da se stalno grije pecica koju smo stavili na mjesto sporeta u kuhinji, pa se grijanje svodilo na kuhanje rucka + visak toplote i eventualno par cjepanica pred spavanje.

U to doba je pocelo i djeljenje one humanitarne pomoci, sto je bio dodatni izvor hrane. Ja sam sa linije uvijek nesto donosio. Bilo je drva, ali nisam imao nacina da ih donesem. A, donijeti tri cjepanice je bilo nekako glupo. Hranu sam mogao donisiti. Poneka konzerva, hljeb, cigarete koje su postale platezno sredstvo. Ipak, nije bilo dovoljno da prehrani porodicu, pa smo trosili ustedjevinu. Ma, tih prica ima na tone, svima su se desavale.

Ja sam pred kraj februara fasovao prvo neki bronhitis, pa upalu pluca. Par dana sam pravo los, sa visokom temperaturom, a u to doba su drva bila vraski skupa. Znam da je stari dao gomile para da se ja malo ugrijem i dodjem sebi.

Vratili su nas u srednji vijek ...

19.12.2005.

Azici

Dragi moj Juniore,

ubrzo su uslijedili novi napadi. Ocigledno, zapadni ulaz u grad je bio atraktivan za cetalje, ako nista mogli su sve poravniti tenkovima. Mi smo se ukopavali koliko smo mogli po onoj zimi, a sakrivanje pod zemlju nam je bio i jedini izlaz pored onolikih tenkova i artiljerije.

Vise se ne sjecam redosljeda. Siguran sam da ce neko od citaoca koji su bili tamo prokomentarisati kojim redom su se desavali napadi. Charapara, Karitas, pad Azica, nase vracanje, micanje linija ...

Neke od uzasa sam ispricao ranije, mojih licnih uzasa, koji su se uglavnom sastojali od ranjavanja kopaca i mojih pokusaja da intervenisem. U nekim trenutcima, cini mi se da je na frontu bilo vise kopaca nego ratnika, toliko su se linije pomjerale, i toliko smo mi morali intervenisati sa novim utvrdzivanjima. Znam da je bilo noci kada sam saam vodio po 200 i vise ljudi na kopanje. K'o fol imas neku odgovornost prema njima. Realno, u hladnom i surovom svijetu rata, niko nema odgovornosti ako ne posjeduje silu. A mi je nismo imali...

Ljudi koje sam upoznao, ili sam ih znao od ranije su polako ginuli ili bili ranavljani. To uspostavljanje konekcije sa ljudima koje do prije nisi ni poznavao je nevjerovatna stvar. Nerviraju te dok si na liniji, a kasnije se brines za njih. Zao ti je kada im se bilo sto lose (ili losije nego inace desi) ...

Sjecam se pada Azica. U ispomoc su dosle ekipe iz cijelog grada. Vikicevi na Karitasu (da l' se varam), 1. i 10. brdska, iz korpusa. Na nekim mjestima su prolazili kroz nasip, jako - jako blizu petlje. Neko je rekao da su Azici prazni, niko nema u naselju, ali nasi borci nisu isli tamo. Ja sam vodio neke ljude (koliko se sjecam nisu bili sa radne obaveze, nego borci jedne od brigada koja je dosla u ispomoc) da kopaju ogromni i duboki transe koji je vodio ravno u nasip. Ideja je bila da se nasip prokopa, ali je gradjevinski to bilo tesko izvrsiti, jer je vrh nasipa, gdje prolaze zeljeznicke sine trebao ostati. Da se prolaz ne vidi, i da sluzi kao zastita. Nije se moglo kopati samo sa jedne strane, neko je morao da predje nasip i kopa sa suprotne.

Hajde da ne duzim, nadjem se ja u toj grupi ljudi. Dvije trecine ce kopati, a ostali ih stititi, pa na smjenu. Smjesno!!! Ipak, pretrcali smo nasip. Sa druge strane pakao. Oni zaista (na tom mjestu) nisu dosli do nasipa, nego sve uz nasip lijepo obradjuju pragom (Praga - zemljoradnicko i gradjevinsko orudje, odlicno za mijenjanje licnog opisa svega). Mi smo se u tren oka zabili pod zemlju, koristeci jedan od starih transea. Expres kopanje!!!

Puca kao nikada, ali cudom, nikoga da okrzne. Samo da nam je zavrsiti, ali kopanje nasipa od sljunka golim rukama je nevjerovatno teska stvar. Vec smo se malo bili zabili u nasip, bili smo jako duboko, kad cujemo jedan jako cudan zvuk. Od onih silnih eksplozija smo oguglali, pa vise nismo ni razlikovali oruzja, bilo nam je samo da sto prije zavrsimo. Zvuk je imao primjesu skripe, primjesu eksplozije i primjesu zemljotresa u sebi.

Provirimo, tenk!!! Iskreno, usro sam se k'o grlica. Mislim, ja nikada nisam imao pretenzija da budem heroj. Jedan borac govori - ne sekirajte se, preblizu je, ne moze spustiti cijev toliko nisko da puca u transe. Samo nastavite...

To je trebala biti kao neka utjeha sto mi je neprijateljski tenk preblizu. Meni je, iskreno, samo jedna stvar bila na pameti, a to je da zbrisem odatle, ali neposredna blizina tenka me je brinula. Znao sa da tu mora biti i praga i gomila snajperista.

Neko je opet provirio i izjavio da tenk za sobom vuce stablo zakaceno na lance. Vec od otesa smo znali za taj trik. Naime, tenk moze cijev spustiti samo odredjen broj stepeni. To znaci, kada puca na niske ciljeve, oni moraju biti dovoljno daleko, inace granata ide preko. No, fol je bi da tenk vuce deblo (ko to mu tesko), pa se unazad popne na njega, povecavajuci ugao, hoce reci - bio je u stanju da roka pod zemlju. Nismo bili sigurni da nas je skontao, ali nismo ni htjeli da saznamo. Trebalo je skonatati nacin za bjezanje preko nasipa. O brzom prokopavanju nije bilo govora.

Onda je roknulo i udaljeni dio transea se urusio. Jebo majku, iz prve. Sad ce se jos bolje namjestiti i lijepo nas zive sahraniti, ili u komadima, nema veze. Ne sjecam se sta sam mislio ili osjecao, mislim da je adrenalin bio i suvise jak da dozvoli razmisljanje. Izletili smo kao jedan i krenuli preko nasipa. Ja sam bio medju zadnjima.

Uspuzao sam uz nasip, nisam smio da gledam ni lijevo ni desno, bojao sam se da se ne ukocim. Samo ispred sebe, u sljunak. Pri vrhu sam se uspravio, vidio sam da ne pale po nama, nasli su neku bolju metu. Tek koji zalutali metak bi proletio!!! Na sinama, na vrhu nasipa, stoji covjek ukocen od straha. Stariji, mozda 55 godina, sa radne obaveze ili borac, pojma nemam, nije bas da smo svi imali uniforme.

Neko, sa druge strane vice - ukocio se od straha, gurni ga dole! Sve se desavalo u dijelu sekunde. Ne znam odakle mi takva prisebnost, samo sam ga u trku sastavio stosom, iz sve snage. Pao sam preko njega i skotrljao se, zajedno sa njim, niz nasip na drugu stranu. Mislio sam da ce mi sad jebat majku, ali on je samo nijemo gledao u mene i poceo plakati. Nikada ga vise nisam vidio ... pao je mrak i dosta se smirilo. Oni nisu previse radili po mraku, ali tada - kada su pali Azici su i to pravilo prekrsili nekoliko puta.

Neko je donio marcipana, onih odvratnih, a ja sam se napucao k'o konj ... ne sjecam se sta je kasnije bilo ... isto kao da se nekom drugom desavalo ...

Pisma Nerodjenom

-Rodjenje
-O nama
-San
-Sjecanja
-Razmazenko
-Civiluk
-Onako
-Obdaniste
-Park
-Krajnici
-Drugovi
-Skola
-Ja mali
-Mrcvarenje
-Djetinjstvo
-Vikendica
-29. Novembar
-Rodjaci I
-Rodjaci II
-Izbor
-Cuki
-Prvi poljubac
-Maltretiranja
-Frke I
-Pocetci I
-Pocetci II
-Pocetci III
-Frke II
-Druga skola
-Edo
-Fenix
-Pocetci IV
-SPJ
-Grubi nestasluci I
-Grubi nestasluci II
-Muzika I
-Groti
-Muzika II
-Nagrada
-Zagor, Blek, Alan
-Baka Lj.
-Zadnje zaista nevino ljeto
-O zenama
-Prvi dan skole
-Moj tata
-Dadi I
-Skidanje frzice
-Dadi II
-Monopol
-Ushicenja
-Dadi III
-To! Petak!
-Jebac
-Pisac
-Migrena
-BB
-Nebula Oza
-Korcula
-Duhovi
-New Orleans
-Korcula II
-Haris Halilovic
-Wedding Planner
-Zoran Markovic
-Original - Z.M.
-Nestasni djecaci
-Nestasluci II
-Psihologija
-Maticar
-Adrenalin
-Hoces li?
-Muzicar I
-Dijagnoza
-Pusta zelja
-I bi ...
-Bris
-Ramazan
-Dark side of the ...
-Teska vremena
-Pasjaluk I
-Pasjaluk II
-Pasjaluk III
-Zivot je ...
-Dar
-Hvala
-Na kraju dobijas
-Momenti
-Upute I
-Tajne I
-Tajne II
-Ekskurzija
-Kraj skole
-Eeeh, da!
-Sinclair
-Borderline
-Uros
-Bobe
-Kako je Vama poceo rat?
-Fax
-Original vs. kopija
-Vjera I
-Sarajevo
-Melek
-Karmin
-Cunac
-1991 - I dio
-1991 - II dio
-1991 - III dio
-1991 - IV dio
-1991 - V dio
-ACT one
-Haos
-Haos - dalje
-2.5.1992.
-Vino-veritas???
-I dalje ...
-I jos ...
-OCZ
-Zagrijavanje
-Rambo
-Dublje
-Jedna ruzna jesen
-Predzadnji krug
-OTES I
-OTES II
-OTES III
-Pripadnost
-Trkelj
-Zima
-Nova 1993.
-Onako - Januar 1993.
-Azici
-Srednji vijek
-Bolnicar
-Druzenja
-Druge stvari
-1993. - uvod u renesansu
-Kamilica na minskom polju
-Drkanje i trans - sex narkomani
-Tenk, bager, buldozer - I
-Tenk, bager, buldozer - II
-Tenk, bager, buldozer - III
-Preklapaca
-Predstava
-14 DM
-Crvena Kuca I
-Crvena kuca II
-Dno dna!
-Adolf
-Dobra akcija I
-Dobra akcija II
-Dobra akcija III
-Izbor
-Bol i shupak
-Grob Stelexa
-Pioniri
-Suhva
-Da te nije
-Suma
-Aorist
-Fauni I
-Fauna II
-Fauna III
-Fauna IV
-Fauna V
-Fauna (Svinja, doktor i VUK)
-PSIHA I
-PSIHA II
-PSIHA III
-PSIHA IV
-Rezime
-Ljeto '94.
-Znaci
-PSIHA I
-VUK
-Noc
-Izdajica
-TBC
-Podhrastovi
-Nada i slutnja
-Sex i smrt
-Zehra, Diki, dernek
-Pripreme za evakuaciju
-Tornjanje
-Sam
-Prvi dan
-Drugi dan
-Objasnjenje
-Sljeme
-Domovnica, Zenga i zakasnjela Meca
-Peripetije I
-Peripetije II
-Cervar
-Shit
-Shit continues
-Rijeka i Andjeo
-Razrada problema
-Zaplet
-Rasplet - I dio
-Rasplet - II dio
-Rasplet - III dio
-Rasplet - IV dio
-Rasplet - V dio
-Rasplet - VI dio
-Rasplet - VII dio
-Tata (Shiptar)
-Teodora
-Poslovi
-"Drugi" posao
-Bec
-Odlazak
-L.A.
-Klima
-Pocetci
-Porno I
-Porno II
-Porno III
-Porno IV
-Nasi
-Automobili
-Rusi
-Nikad ga ne provozah
-Znanje
-USA
-M u USA
-Raskid - I
-Raskid - II
-Žao mi je
-Žene - I
-Putopis - Las Vegas 1
-Putopis - Las Vegas 2

Kontakt
gabrijelgarsia@yahoo.com




IST (90 postova)

-Ko sam ja?
-I ...
-A onda...
-Ljubav ...
-Sex ...
-Prva bol
-Nova ja - 1. put
-Ludo ljeto '89 - 1
-Ludo ljeto '89 - 2
-Ludo ljeto '89 - 3
-Punoljetstvo, 90-te i jos ...
-Sudar
-Kilogrami
-Nova ja - 2. put
-Kako sam ga maznula?
-A great day for freedom
-Aaahh 1
-Aaahh 2
-Aaahh 3
-Sex robinja
-Crveni karanfil
-Muka
-Dado - ljubav
-Nova ja - opet
-Pariz
-London
-Amsterdam
-Deception
-Post
-Requiem
-Depresija
-Zagreb
-Potraga za sudbinom
-Paul, Zvjezdan, Venecija
-Helena
-BH drzavljanstvo
-Vatreno krstenje
-O svemu
-Razotkrivena zaljubljenost
-San Francisco
-Pa, dokle ovo?
-Filozofija patnje
-Majka
-Poslije rata
-Pripreme
-Sretno
-Sarajevo
-Karta za buducnost
-Q
-Poslednji Sa. dernek
-Davor
-Rastanak
-LA
-Dokone ruke - 1
-Dokone ruke - 2
-Dokone ruke - 3
-Dokone ruke - 4
-Renesansa bez revolucije
-Smrt jedne ljubavi
-Biti svoja
-Gubljenje ideala smrt maste
-Veseli Meksikanci
-Jet Set - 1
-Jet Set - 2
-Bestija glupa
-Virus
-2000
-O muskarcima
-... i erotskoj fotografiji
-E-mail
-Ljetovanje
-Sadaka
-Susret s duhom
-Miroljubivi duh
-Oprana dusa
-U krug
-Opet uzas
-Oporavak
-Rijesenje
-Klepe
-I tako
-Rijesen problem
-Veci od planine
-Posao
-Zdravlje
-Bolest
-KS
-Vjera
-Prosnja
-Moja Ispovjest

In Vivo

-2005 - so far
-.....
-Na danasnji dan
-Sudbe
-Eat Shit
-Dali je?
-Za SARAJLIJE
-Od mene
-SVE
-Dr. Silajdzic
-Intermeco
-Zeni se co'ek
-Tako to
-Bez dlake na jeziku
-Zensko-Muski odnosi
-Ko je kakvu?
-Koncert
-Blues
-Disciplina
-Sretno
-O ljepoti zene
-La Vida
-On, ja i nase nebuloze
-Izreke
-Division Bell - High Hopes
-Story
-E, Boze!
-Smisao za salu
-...
-Jugo
-Pokvareni robot
-Godine prolaze
-HVALA
-Stisnute pesnice
-Grobar
-Bajram 2006
-Promjene

Preporucujem
hadzinica
blob
Tišina
Aime Sati
Svedska Hanuma
Pisma
Travnički Noćni Šetač
... by Tratinčica
la cucaracha
zoka
Nakane o Barbari
Corto Maltese
Administratorov blog
LIPO LI JE LIPO LI JE
Teta Elina kuhinja
NAPRĐIVANJE
GODDESS OF THE NIGHT
dijasporka
Day and Night Fluid
Rođendani blogeraša
Umijeće Tersanja
The Plutalo
više...
BROJAC POSJETA
421038

Powered by Blogger.ba