beats by dre cheap

Dobra akcija I

Dragi moj Juniore, krajem 1993 nasima je palo na pamet da malo ceprkaju cete, tamo u Azicima, kod usamljene kuce. Linije su vec odavno bile ukopane, pa se malo ili nikako kopalo. To je znacilo da ja nisam imao posla, ili da su me stavljali na druge zadatke. U ta doba se pojavila i jedna bolnicarka, ovaj put skolovana, a ne kao ja. Cura je imala 80 kila na metar i po visine, plavu kratku kosu, rumene obraze i dubok glas. Samo se nesto zajebavala sa nasim pionirima, koji su je brzo zavoljeli. Mada je bila daleko od atraktivne djevojke, poslije skoro 2 godine ratovanja, bilo je lijepo imati neku zenu na liniji. To je opet znacilo da su meni uvalili druge poslove. Sve moguce poslove!!! Kopa se transe ispod puta u Azicima, negdje kod usamljene kuce. Mi ga kopamo, ne radna obaveza. Zemlja se ne izbacuje, nego se nosi dalje, da se ne bi vidio grudobran po danu. Izvidjaci javljaju da veliki potez iza puta cetalji ne cuvaju, pa imamo priliku da na foru uzmemo dobar dio livade i da pridjemo kucama u dubini gdje se lole griju. Tada sam vec bio gospodin covjek, pa uopste nisam spavao na liniji nego u Halilovicima, kilometar i po od linije. Sobe su bile fino uredjene, grijane, imali smo TV, radio, bolju hranu. Radili smo na tom transeu 3 dana, i sada se samo cekala naredba za akciju. Jedne noci sjedim uz TV, kad zovu, treba hitno na liniju odnijeti oruzje i bombe, pioniri su odlucili da idu sa diverzantima u bitku - ako pocne. Napolju je bio led, noc, sami kraj godine. Natovare mi 4 puske na ramena, jedno 20 okvira municije i 20 bombi, svud po dzepovima i u malom ruksaku na ledzima. Uvale mi pony biciklo i vozi Misko. Ide i Moke sa mnom, on vozi bic ispred mene i nosi gomilu mina koje ce nasi postaviti ako akcija uspije. Smijemo se Moke i ja, noc je tek pocela a nama dvojici samo jedna stvar na pameti, na rat ne mislimo. Lagano pedalamo prema Vranici. Odjedno, biciklo mi pobjeze po onom ledu. Guvernala lijevo, desno, tockovi svuda a ja na glavu. Isao sam poprilicno brzo, na blagoj padini na ulazu u Vranicu. Pao sam na stomak, sa sve cetiri rasirene, nesposoban da koordiniram pokrete natovaren svim onim oruzjem i municijom. Lezim i slusam. Slusam jel' se cuje neko sssss, sto bi znacilo da se jedna od bombica aktivirala. U dijelicu sekunde razmisljam, cak i da cujem sssss, kako cu znati koja - dzepovi su mi puni bombi, dok je nadzem, odo i ja i onih 19 drugih bombi Bogu na istinu. Moke je stao i vice - jesi li dobro. Ja mu govorim da ne prilazi, ne moze mi pomoci ... I, sto je najgore, cuje se neko sssss!!!! Ne znam jeli u mojoj glavi ili je stvarno ali cuje se. To znaci da je osigurac pukao, kasika se otkacila, i da imam 3-4 sekunde. Nemam sanse!!! Samo sam udahnuo i stegao se .... Nista!!! Polagano ustajem, sve u redu, Moke me blijedo gleda sa udaljenosti od 20 metara. Jebi me, i dalje se cuje sssss - guma od bicikla. Adrenalinski shock je bio prejak ... povratio sam istog trena ....

Pisma mome djetetu
http://mojaispovjest.blogger.ba
27/12/2005 09:43