beats by dre cheap

Dobra akcija II

Dragi moj Juniore, tako ispovracan, ali u komadu, dodjem sa Moketom do Stupa. Kazu, trci u Azice, nasi su vec otisli. To mi se bas i nije svidjelo, mrzim bitke, pogotovu kad mi idemo u ofanzivu (to je jedini put da smo mi isli u ofanzivu)... Trcimo do onog transea ispod ceste, tamo scucureni sjede nasi. Mi im masemo, daleko smo od bunkera, da im ne padne na pamat nesto. Nurija komandir nam jebe sve po spisku, gdje smo ranije ... Ja bih mu objasnio, ali mi je glupo da sada serem kad ljudi idu u boj ... Podijelismo im mi one puske i bombe, i k'o mi cemo nazad, kad Nurija rece - uzmite i vi oruzije, trebacete nam ... pazi to?!!! Sta cemo mi? Kaze - ako pocne rokana i bjezanija, ako nas zaganjaju, da im drzimo odstupnicu. Odmah se ja vadim, reko - ja cu Vas ovako smotan poubijati ... neces, kaze - znam ja da ste vas dvojica super momci... I odose. Prvo pioniri, pa diverzanti. Nas dvojica ostadosmo k'o posrani. Jedno 10 minuta se nista nije culo, a onda je pocelo rokanje. Jebote, ne znas ko pije ko placa, sa svih strana dolaze metci. Posto su kod nas sve babe znale za akcije, o ovoj se nije govorilo, pa ni lokalna vojska nije imala pojma sta se desava. Kako smo mi bili nekako izmedju naseg bunkera i cetalja, nasli smo se u sred vatre. Culo se i par eksplozija, to mora da Nerko baca bombe (inace, Nerkova velika zelja je bila da baca bombe). U po frke, unezvjeren, Nerko dotrcava do nas i pita - ima li jos onih bombi, bas je super!!! Nema!!! Sve smo podjelili!!! Jebi ga! I trci nazad. Moke i ja se k'o malo okurazili pa prosli kroz prolaz ispod ceste. Transe vodi odatle jos par metara, pa se ukljucuje u nas stari transe, koji smo zijanili prije godinu dana, a koji sada drze cetnici (bar su nam tako rekli). Ne znamo hocemo li lijevo ili desno ... Malo smo se vrzmali po transeu, nigdje zive duse, i pucnjava se smiruje. Cekamo da vidimo neki od nasih likova, ali nigdje nikoga. Prodje 10 minuta, nama suhveli... Najradije bi se vratili u bazu, ali ako je bilo problema, reci ce da smo supci pobjegli. A ne mozemo cijelu noc tu visiti ... Dogovorimo se da Moke otrci do baze, da vidi sta je bilo a da se ja uvalim u onaj tunel i da cekam. Prodje pola sata, nema ni Moketa, nema nikoga, a opet se nekakva pucnjava razvi. Cujem korake, ali dolaze iz naseg pravca, ko li je sada ... Ide Nurija, nosi exploziv. Odakle ti? Pa, iz baze!! Zar nisi ti tamo? Jesam, vratio sam se po eksploziv, pobili smo ih 5-6, idemo srusiti onu kucu da nam ne smeta vidiku. Hajde pomozi? A, kud si se vratio? Pretrcao sam, nije mi se dalo u transe... Nosim ja pola onog eksploziva, idemo u cetnicku teritoriju, valjda zna sta radi. Ulazimo u kucu, tamo sjede naki nasi, zapuhani, puse i smiju se. Vidim par mrtvih, nisu nasi ... Kaze Nerko, uhvatili su nasi na radio vezi, sad ce granatiranje, hajmo brzo postaviti eksploziv i bjezati ... Granatiranje? Samo mi jos to fali!!!

Pisma mome djetetu
http://mojaispovjest.blogger.ba
27/12/2005 14:25