beats by dre cheap

Muka

Bila sam TRUDNA! Jebote (izvinite sto koristim ovu rijec), koji je to sok. Ne mozes otici na UNDO, sto god da uradis, nesto ces poremietiti. Pogadjate, otac nerodjenog djeteta nije bio moj star-fucker. Ne, neko mladi, zeleni, zgodni frajer. UZAS!!! Povracala sam, bilo mi je lose, malo - malo, ma - nije mi bilo tesko da shvatim o cemu se radim. Cekala sam menstruaciju, ali Godo nije dosao. Sreca da sam bila punoljetna, otisla sam na ultrazvuk, a doktorica je blazeno rekla - "trudna si slatkice, jesi li udata, muz ce ti bit presretan, sigurno ce djete liciti na tebe. Dodji za par sedmica da vidimo pol!!!". Nisam se imala kome povjeriti. Sama sam lezala kod kuce, nisam se javljala na telefone, otkazala sam vikend na moru sa svojim zvjezdanom. Mozak mi se pretvorio u kasu koja nije mogla proizvesti ni jedne suvisle misli. Sem toga, valjda hormoni pocnu da rade svoje, pa anuliraju svaku negativnu misao. Bila sam kao biljka. Poslije sedam dana ocaja, pristala da se nadjem sa svojim zvjezdanom. Kada me je vidio na svojim vratima, odmah me je zaskocio (kao i obicno), ali meni nije bilo do toga. On je bio iskusan, znao je sa ljudima - sa zenama. Strpljivo je od mene izvlacio istinu. Nije mu trebalo ni 2 sata, kada sam priznala da sam trudna, naravno nisam mu rekla sa kim. Bio je dovoljno pametan da shvati o cemu se radi. Pa, sam je koristio kondome, znao je da on nije kriv za ovo moje "drugo stanje". Ukratko, uz par gorkih rijeci sam se nasla sama na ulici... Kafana Zemun, 4 sata popodne, junski dan - ja sjedim za stolom i cugam. Ljudi gledaju lijepu, usamljenu, mladu i uplakanu curu i zure u mene, par njih prilazi da me pita sta mi je, a ja placem i pijem votku. Dno dna. Neki dobri covjek me odvezao kuci negdje iza ponoci - mrtvu pijanu. Izgubila sam divnog ljubavnika, bila trudna, sama, ocajna. Moj svijet se ponovo srusio. Nisam izlazila iz kuce danima. Roditelji su primjetili da mi se nesto desava, pokusali blago sa mnom, pokusali zestoko, prestali da pokusavaju, pa opet pokusali, puno suza, puno jada. Onda je jednog dana moja divna mama dosla u sobu, rekla mi je da zna (mame uvijek znaju), da me nece pitati ako ne zelim da joj kazem, ali da moram reci ako sam u nevolji. Rekla sam da jesam u nevolji - sa samom sobom. Ona mi je tada, uz puno suza kazala kako je abortirala kada je imala 25 godina, i da ce ona i tata biti uz mene sta god ja odlucim. Boze, kolika je bila njihova ljubav. Ja sam im se otvorila, ispricala pricu (bez svih detalja), kazala da ne volim oca djeteta i da hocu abortus. Tata je, prvi put da ga ja vidim - i jedini, pustio suzu. Onda je ustao, obukao se i izasao. Kada se vratio, tmuran i namrsten - rekao je da sutra idemo kod doktora u 7:30. U 8:00 nisam bila trudna. Bio je 4. Juli 1991 godine, dan americke nezavisnosti. Sta sam naucila? 1. Poslije jebanja nema kajanja x 100 2. Abortus je ubistvo - sebe 3. Roditeljska ljubav spada u neku skroz drugu, vanzemaljsku kategoriju ljubavi

Pisma mome djetetu
http://mojaispovjest.blogger.ba
30/06/2005 11:40