beats by dre cheap

Prosnja

Svako misli da nesto zasluzuje, da je vrijedan necega. Tako sam i ja mislila da sam poslije bolesti, poslije borbe za Dadu i Mariju, poslije svega sto sam preturila preko glave posljednjih godina, zasluzila nagradu. A, da bi neko dobio nagradu, moja je pozeljeti. Ono sto je nekome kazna, dugome moze biti nagrada, dakle - treba je definisati. Sta ja zalim za sebe? Bas je tesko dati odgovor na to pitanje a izbjeci generalizaciju. Jer, svi ce reci zdravlje, ljubav, srecu!!! I ja to kazem. Pogotovu ovo prvo poslije svega sto mi se nadesavalo. Ali, pretvoriti svoje zelje u nesto konkretno i prakticno je malo teze. Sto se zdravlja tice, znala sam da cu ga imati ako se potrudim da se pridrzavam doktorskih uputa, ako nadjem snage da poslije oporavak zdravo jedem, pocnem opet da budem aktivna, prestanem sa pusenjem... A ljubav? Kakvu ljubav zelim? Da li zelim da me svi vole? Ili, da ja imam nekoga ko samo mene voli, najvise, njezno, beskrajno!!! Imala sam ljubav oca, Dade, rijetkih prijatelja. I ja volim njih, ali ne, nije to moja velika nagrada koju zelim. Sa takvim mislima sa dosla na to da ce moja velika nagrada biti Davor. Davor, koji ce doci da zivi u LA (ili San Diego - sta firma odluci). Davor, koji ce se odreci zivota u Parizu samo da bi bio blizu meni, koji ce krenuti u novo iskusenje ove surove zemlje da bi nas dvoje bili zajedno. Davor, koji ce doci u Januaru i zaprositi me. Da, to krene kao stidljiva misao, pa polako raste u ideju, da bi postalo uvjerenje i nada. Na taj nacin ce se on iskupiti za sve ono sto je pokvario, tamo - nekad davno kada sam ja posla da ga prosim, pa me je povrijedio. Zivot bi mi bio sasvim drugaciji da smo se onda vjencali. Ali eto, i to sam mu u mislima oprostila i bila spremna da sa njim krenem bilo gdje. Dosla je i nova 2005, ja sam bila na nogama, smrsala, ublijedila, ali opet svoja. Prosla su i ta tri dana i Davor je dosao. Bio je vidno zabrinut kada je vidio kako sam mrsava, ali sam ga brzo smirila. Otisli smo kod mene, on se osvjezio, napravila sam veceru. Vec sutra dan je morao ici u San Diego, bice tamo 2 dana, onda nazad u LA. Morace da pregledaju neke prostore, intervjuisu ljude, odrze sastanke. Pitala sam se, kako li ce on u tom zatrpanom rasporedu naci vremena da me zaprosi. Vodili smo ljubav, njezno, polako, kao da nije htio da me slomi onakvu mrsavu. Ja ga iskreno volim, cijala sam mu se dala, bez razmisljanja i zadnje misli mu se prepustila. Sutra dan je otisao u San Diego. Culi samo se samo tri puta u ta 2 dana, bio je jako zauzet. Kada se vratio u LA, odmah je otrcao na neki sastanak, a odatle me je zvao da mu se pridruzim na veceri sa kolegama. Bila sam malo razocarana, znaci to nije to. Previse sam se ufurala u film prosnje, ma i govor sam pripremila. Kasno smo se vratili te noci, pali u krevet. Davor je ostajao u LA jos jedan dan, a vec sljedeceg dana ujutro ide nazad. Opet je cijeli dan proveo po sastancima, a ja sam u kuci camila i razmisljala o tome kako je to dan kada cu ja reci DA. Ni na sta drugo nisam mogla misliti, samo mi se ta slika vrtila po glavi. Cak sam nabrzinu otrcala do neke vjetnamke, snajderice da mi suzi jednu haljinu koja mi je postala presiroka - da lijepo izgledam veceras. Davor je zvao oko 6 popodne. Rekao je da ima iznenadjenje za mene, da je rezervisao mjesto u jednom napucanom restoranu na Baverly Hillsu. Zamolio me je da budem tamo oko 8, njemu se ne isplati dolaziti kuci po mene, na drugom je kraju grada. TO JE TO!!! Samo sto mi srce nije iskocilo. Kako sam samo bila sretna, kao male djete koje ce dobiti dugo ocekivanu igracku. Spremila sam se, nasminkala, napucala, namirisala. Nisam bila za voznju, previse sam bila uzbudjena, zvala sam taxi. Nacrtala sam se pred restoranom u 5 do 8!!! Davor je dosao za koji minut. Sjeli smo unutra, narucili pice. Malo sam ga ispitivala - kakav ti je bio dan ljubavi, jeli umorno moje maleno - a najradije bih odmah upitala - kakvo iznenadjenje. Onda su se u restoranu pojavili neki ljudi koje znam, pa sam morala da budem ljubazna i da pricam sa njima. Znali su da sam bila bolesna, nudili mi pomoc, nisam ih mogla odbiti. Napokon, Davor me je znacajno uzeo za ruku, pogledao onim svojim divnim ocima i rekao - jao mila, kakvo imam inenadjenje za te!!! Pretrnula sam, pocela se namjestati u onoj stolici, samo sto mu ruku sa ispruzenim prstom nisam pruzila pod nos, kada je rekao - "eto, odlucili smo se za LA. Lip je prostor i ljudi su OK. Moramo otic sada u Pariz da napisemo fajnl propozl pa ako sve bude u redu eto mene tebi negdje 15 ozujka, to nam je dedlajn. Zar nije lipo iznenadjenje" STA. to ti je iznenadjenje, pa ja sam mislila da se to podrazumijeva - nisam mogla da se kontrolisem, sva ona uzbudjenost, napetost, ankioznost se pretvorila u agresiju. Boze, sta sam mu samo nagovorila. Pocela sam plakati, njemu nista nije bilo jasno. Govorio je samo - "ali nikada se to nije prodrazumijevalo tek sad smo potvrdili ... sto ti je" - nije imao pojma o cemu ja pricam. Onda se i on naljutio, povukao u sebe, duboko zamislio. Otisli smo kuci, cutali, meni je bilo lose od stresa. Ujutro je otisao nazad u Pariz, rastanak je bio mlak i ljigav. Eto, nije me zaprosio ...

Pisma mome djetetu
http://mojaispovjest.blogger.ba
23/08/2005 11:09