beats by dre cheap

Haris Halilovic

Dragi moj Juniore, ovo je jedna priča iz rata, pa je nemoj čitati ako ne želiš. Ja je moram ispričati na današnji dan, kao sječanje na Harisa... Znaš, djete moje, tanka je razlika između živog insana i mrtvog trupla. I meit ima i srce i jetru, bubrege, pluća, slezenu, vene i mozak. A nije živ!!! I tom čudu - ŽIVOTU - nikada se ne prestaj čuditi, jer uistinu - takavom poklonu se valja svaki dan radovati. A kada iz trupla, tog bolnog oklopa izađe ono nešto, sve prestane ... osim, možda nekih priča o tome šta je insan radio dok mu je u truplu počivala duša. Zato se valja meni danas sjetiti Harisa, mog druga ... Harisa sam prvio put upoznao malkice prije rata. Nije mi se svidio ni na prvi, ni na drugi pogled, jer bio je - pederast - hajde sto sad da se pravim da je bilo nesto sto nije, jer - tako je bilo. Visok, mršav, plavih čeličnih očiju, crne kose i mekog glasa, bio je prva pederasta osoba sa kojom sam ja imao priču dužu od - VOZDRA. Bavio se manekenstvom, išao sa mnom na fakultet i bio pravo prijatan- jednom, kad sam izbio iz glave svoje predrasude. Haris je bio pun života, ideja, snage i neke sile koju meleci daju posebnim insanima pa ih obilježe. A Harisa su obilježili ženskom ljepotom i glasom - i to je sve. Bio je blag što je još išlo u prilog njegovoj ženstvenosti. Ali, kada sam ga prvi put vidio kako je u mraku iza zgrade onako nježno prislonio jednu - da ne komentarišem kako je dobra, ali je dobra - sve se u mojoj glavi promijenilo i ja sam rado svoje vrijeme provodio sa njim ... Onda je došao rat i sva ona sranja koja nam rat donese. Ja sam išao na Stup i u Aziće, a Haris je imao neku radnu obavezu. Za sve ostale sam pizdio što se izvlaće, a za njega mi je iskreno bilo drago. Niko od nas djece nije bio za rata, ali on baš nije bio za toga belaja. Iz UN-a je nabavljao neki ukusni čaj, pa smo često nas dvojica uživali u mirisu tog čaja sa nekim čokoladnim keksima i aromatičnim cigaretama koje je dobijao od stranaca. I u onom užasu se rodila simpatična ideja pobunjene mladosti. Napravićemo kviz!!! Napravili smo milion zanimljivih igara, pa izabrali 10 najboljih, sve organizovali i zovnuli raju. Igralo se u parovima, a odijelo i vecernja toaleta su bili obavezni. Cijeli dogadjaj se desio u stanu od Umornog. Imam i slike, lijep provod, kulturan u ono nekulturno doba ... Onda je Haris dobio akreditaciju UNHCR-a, kartu za raj, za izbavljenje. Bio je presretan, a i ja zbog njega. Vec sutra dan je trebao da ide za Zagreb... Cak su i telefoni proradili, sretni dan. Nazvao me je i pitao možemo li se vidjeti poslije podne, da se pozdravimo. Rekao sam mu da imam neku glupost, pa mogu tek uveče. Nema veze - rekao je - ostaću kod nane u gradu, pa dolazim večeras - bilo je primirije koje su četnici - eto - poštovali, hodalo se... A onda je počelo, čulo se iz grada jedna za drugom, stotine. Hiljade!!! Jebem im mater četničku!!! Haris Halilović, 23-godišnjak iz Sarajeva, lijep kao slika i visok 190 cm, je bio u podrumu, kada je četnička granata udarila u maleni (20x10 cm) prozorčić koji služi za ventilaciju. Masivni geler ga je otvorio kao janje, crijeva su se rasula po podu. Molio je majku da ga ugrije i čuva prije nego što je izdahnuo... Sutra je u avionu za Zagreb bilo jedno viška mjesto. Truplo je sahranjeno na Alifakovcu, a Haris živi u nama ... tako ti to ide, moj Juniore... zato pazi šta radiš, jer tvoja djela - to si ti!!!

Pisma mome djetetu
http://mojaispovjest.blogger.ba
20/10/2005 13:17