beats by dre cheap

Uros

Dragi moj Juniore, uhhh. Dobro je, jedan naprijed, tri nazad - ali džinovska. Vidim neki Vaske četnik otvorio blog, pa jos neki četnik, zaboravio sam kako se zove, pa onda onaj Lukavi četnik i jos neki četnik. A ima i ustaša. Doduše, vidim da ima i Balija ... neka, neka ... mogli bi mi organizovati jedan on-line-mini rat ... pa kom obojci, ... a za opanke - zna se, Balije ih ne nose ... Ja ću ovaj put u umjetničku četu, jebeš rovove ... vi se rokate, a ja vam puštam mp3, mp4 a može i realwave, šta vam volja. Pun je meni budželar idiota koji se medjusobno uvjeravaju u gluposti 10 godina after ... pa nisam idiot ... ali me malo brine tvoja budućnost, Juniore. Jasno je meni da je moja zla kob da slušam svakojake četnike i ustaše, ali što ti ... nego, da mi nagovaramo mladu da se ispalimo ... što da ne, imamo mi svakakvih pasoša ... nije babo fukara ... bar sto se pasoša tiće ... Sjedim ja u kafiću na Venice Beachu, Kalifornia. Ma pričao sam već na tu temu kod Trebe. Ovaj put ne izmišljam. Gledam neku trebu kako preskakuje ogradu. Gledam hoće li je neko opomenuti, tamo je fin narod, ne prelaze preko ograda, idu na kapiju. Kad neko iz publike kaze - "pazi bre da ne nažuljaš pičić" ... na čistom ekavskom ... Tako sam upoznao Uroša, ličnog adjutanta onog mucavog idiota Šeleta sto sad sere po Hagu i kaže "dluže sudija, napušite se vi meni kulca, jesil pleveo to plevodioče?". Bio mu je sluga u Hrvatskom ratu, pa valjda skontao da se bijela tehnika baš i ne isplati te šmugnuo u USA. Treba mu se zove Gorana, piče sa Karaburme, nabijem je ja ... dobro sad ... Počeli smo prićati, upoznali se. Sve je drugačije tamo, u Americi. Odmah smo se dogovorili da nećemo o ratu i nacionalizmu, tako da smo se lijepo družili, ništa pretjerano, nego ono - jednom u 15 dana na kafu, tek da progovoriš Srpski, da te ceo svet razume .... On je radio za Los Angeles Times. To je Srpski lobi, ima ih milion, tamo im je i onaj Panićkoji ih pomaže. Ovaj Uroš je radio kao kurir ... npr.- padne na pamet Jacku Nicholsonu da u 4 ujutro napiše članak za LA Times, pa treba neko da pismo odnese u redakciju (sta bi sa e-mailom, nikad nisam utvrdio) ... Tako jedno veče, on je bio noćna, cijelu noć na raspolaganju, zovnem ih ja na večeru. Počeli smo piti, kaže on - ma mogu bre da pijem Bosanac, neće me niko zvati večeras. I da zovu, Srpska mreža radi, neko će već da odradi biznis ... Ajde de! Kod treće pive je poceo da sere, a kod četvrte je zastopao na 1389-oj. Jebote, ni tamo ni vamo. Samo pije i sere . Frajer je obrazovan, nema šta - ali otrovan kao guja. Sere, vazduh ne udiše. Meni dokurčilo, hoću da tjeram iz kuće, taman kad mi je objašnjavao da sam ja pravi Srbin i kako treba da sam ponosan na to, ali se prvo moram pokajati za neke kolčeve ... U to njega zovu. Srbian Connection zakazala, mora frajer da ide, a nalilo se ko šerpa, ne može ni da hoda. Moli me da ga ja vozim, a ja bjesan k'o ris, više na sebe nego na njega ... Strpam se u njegov auto, zvijer na točkovima. On i dalje sere o mome porjeklu. Meni pade mrak na oči, zaždijem po gasu. Šta radiš, bre? Ma samo da vidim kako idu ova kolica!!! Hehe Šta je smešno, da se i ja smejem? Ništa, ništa, hehe - pa opalim po gasu ... Ubičeš nas bre, jes' nooormalan? A ko je nastao od Srba? Ma ja sam samo mislio ... stani budalo uspori, murija će nas zaustaviti! Ma neće, a i da zaustave, ne mogu nam ništa, mi smo nebeski narod, jelda? Jesi poludeo, nisam ja ozbiljno mislio ... E, ja mislim, majku ti ... nego sta misliš ko je prvi nastao ... Amebe .. E, nisu - 230 KM/h - tu sam se i ja usrao ... Paaa, ko ... Pa, na vrhu ti je jezika ... Bosanci su prvi nastali ... samo koči, moooolim te ... Idućih 15 kilometara sam ga natjerao da šuti. Nisam više mogao da ga slušam ... Prošlo je 6 mjeseci, zove me - kaže - Balija, bre što si se ućutao ... ne zoveš, jesil' to ljut na mene? Jok! Pa, ajde dođi, zar ne znaš da nam ovi Jenkiji bombarduju Beograd, danas ćemo demonstracije ispred Federal Building, ajde nam pomozi ... Padne mi mrak na oči, spakujem se u auto ... prije toga provjerim na Internetu jeli izgorio Beograd - jos nije, šteta .... Na plaži 2000 Srba. Niko ni brade ni kokarde, doduše ima par šajkača. Meni Uroš odmah priljeće, grli me i ljubi tri puta. Nije mi dao vremena ni da mu majku Srpsku (mada sam se malo pokolebao kad sam ih vidio 2000 neoštrenih). Samo mi uvali neki bedž ... Pogledam bedž, slika Srbije, aviona NATO nad njom i piše STOP - BOMBING ... Odem u radnju (radio sam honorarno nedaleko odatle), uzmem flomaster i dopisem NON NON - STOP BOMBING Onda mirno odem, ušlepam se nekim dobrim Srpkinjama i krenem na mirne demonstracije. Naravno, niko ne gleda u moj bedž, svi imaju iste ... Na putu do Federal Building (recimo nešto kao predsjedništvo Kalifornije), serem onim kokama o tome kako možda i nije loše da Begeš malo izgori, sta fali - izgradiće oni lepši i stariji ... i ostale Vučurovićeve folove ... Kolonu Srba (i mene) vodi Vlade Divac koji je tada igrao u LA Lakers. Najviši i najjači, jebi ga ... vidi se sa tri kilometra kako vuće transparent sa onim istim bedzom ... Vidim ja murija nas čeka tamo (njih čeka a ne mene), i skontam da je dosta zajebancije. Priđem nekoj od milion TV ekipa i stanem im objasnjavati kako je u štampariji došlo do greške, tako da natpis treba da bude kao na mom bedžu NON-STOP bombing ... krenulo mene - serem, kad vidim - sunce zašlo ... pogledam, onaj četalj Divac pored mene sluša ... okrenem se i šmugnem ... Nisam Uroša više nikada vidio ...

Pisma mome djetetu
http://mojaispovjest.blogger.ba
05/11/2005 17:44